ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ МЕТАЛА
обухвата поступке и техничка средства у процесу производње како биметал добио облик и квалитет да може да задовољи одређене потребе. То је врлосложен процес обраде и представља читав низ усклађених радњи тзв. ток израде :1)- израда техничко-технолошке документације, најмањетехничког цртежа2)- избор најекoномичнијег технолошког поступка обраде 3)- избор одговарајућег материјала4)- избор одговарајућег алата ( резног, стезног,мерног, помоћног ), прибора и машина и других техничких средстава за рад5)- техничка припрема - мерење, обележавање,позиционирање као и мере заштите на раду, заштите радне и животне средине6)- обликовање предмета - процес производње одг.технолошким поступком7)- провера димензија и облика радног предмета иевентуална дорадаС обзиром на принцип обраде и како се изводи, разликујемо :а)- обраду метала скидањем струготине - резањеб)- обраду метала без скидања струготине
ОБРАДА МЕТАЛА СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ
односи се на резање метала клинастим сечивом различитогоблика које продире у радни предмет при чему се одваја део материјала -струготина. Ту спадају обраде :
СЕКАЧЕМ
основни принцип резања метала
ТЕСТЕРИСАЊЕ
ручно и машинско ( тракасте тестере и кружне-циркулари )
РУЧНО
МАШИНСКО
ТРАКАСТЕ ТЕСТЕРЕ
КРУЖНИ ЦИРКУЛАРИ
ТУРПИЈАЊЕ
најчешће ручно, али постоје и машине са турпијом
РУЧНО
МАШИНСКО
БУШЕЊЕ
ручно и машинско ; израда рупе или отвора где бургија врши обртно ( главно ) и праволинијско ( помоћно ) кретање а радни предмет мирује.
РУЧНО
МАШИНСКО
СТРУГАЊЕ
израда предмета цилиндричног облика искључиво на машинама тзв. струговима уз помоћ стругарских ножева различитог облика. Док предмет обраде ротира бројем обртаја n ( главно кретање ), ножеви се померају уздужно и попречно кораком s (помоћно кретање )
ГЛОДАЊЕ
израда радних предмета равних површина, жлебова, зупчаника и разних профила на глодалицама ( хоризонталне , вертикалне и универзалне ). Алат ( глодач са више сечива ) обавља обртно и праволинијско кретање ( главно ) а стегнути предмет се постепено помера попречно праволинијски или кружно кораком s (помоћно )
ХОРИЗОНТАЛНЕ
ВЕРТИКАЛНЕ
УНИВЕРЗАЛНЕ
РЕНДИСАЊЕ
обликовање радних предмета равних површина, жлебова и разних профила на рендисаљкама са алатом сличним стругарским ножевима. Код дугоходне (уздужне ) рендисаљке праволинијско кретање (главно ) врши стегнути предмет а алат се помера после сваког хода (напред и назад ). Обрнут је принцип рада код краткоходне (попречне ) рендисаљке : праволинијско кретање (главно ) врши алат док стегнути предмет мирује, а затим се предмет помера (после сваког хода алата напред и назад ) попречно праволинијски кораком s (помоћно )
ДУГОХОДНЕ
КРАТКОХОДНЕ
БРУШЕЊЕ
изводи се у завршној финој доради равних, цилиндричних и профилисаних површина на машинама - брусилицама са алатом - брусним тоцилима
ИЗРАДА НАВОЈА
а) спољашњег и б) унутрашњег - ручна ( урезница и нарезница ) и - машинска ( и на стругу ! )
СПОЉАШЊЕГ
УНУТРАШЊЕГ
РУЧНА
УРЕЗНИЦА
НАРЕЗНИЦА
МАШИНСКА
на стругу
ОБРАДА МЕТАЛА БЕЗ СКИДАЊА СТРУГОТИНЕ
се користи за израду полупроизвода који се касније могу обрађивати резањем. При томе се не ствара струготина, већ се мења облик радног предмета или унутрашња структура материјала ( термичка обрада ).
ЛИВЕЊЕ
је поступак при коме се добија одливак ливењем течног метала у калупу. Пружа могућност израде и врло компликованих облика производа који се не могу добити другим поступцима или су веома скупи. За ливење је потребно израдити калуп који у потпуности одговара облику одливка.
ДЕФОРМИСАЊЕ
се заснива на особини ковности- способности метала да трајно ( пластично) промени облик и величину под дејством спољашњих сила и / или температуре. Знатна је уштеда на материјалу, повећава се производност машина, краће је време израде, побољшавају се неке механичке особине ( чврстоћа, тврдоћа, еластичност и жилавост ). У зависности од облика радног предмета, машине и алата, постоји :
КОВАЊЕ
ударима чекића или пресе обрадак се сабија - деформише. Имамо : а)- слободно ковање где се обрадак загреје до одр. °С ковања а онда преноси на наковањ и удара ручним алатом или машинским маљем, пресом, чиме се деформише заузимајући неки слободан простор б)- ковање у калупима, где је облик откивка одређен обликом калупа
ИЗВЛАЧЕЊЕ
израђују се делови од равног комада лима кружног или неког другог облика при серијској или масовној производњи и то : - кружни, - кутијасти и - профилисани.
ИСТИСКИВАЊЕ
израђују се шупља / пуна кружна тела и сложенијег облика. Припремак се поставља у доњи део алата, затим се истискује кроз отвор у алату под притиском горњег дела алата и на крају избацује.
ВАЉАЊЕ
два обртна ваљка увлаче материјал и сабијају га притиском, при чему смањују попречни пресек и ојачавају материјал, те се онда жари.
САВИЈАЊЕ
јавља се локална деформација при чему се спољашња влакна истежу, унутрашња сабијају а дуж осе остају неутрална. Разликујемо: а) фазонско савијање за израду делова разних облика ручним алатима и стегама или машинским пресама са сложенијим алатима за савијање б) кружно савијање на машинама за савијање са ваљцима
ОДВАЈАЊЕ
ножеви секу и смицањем одвајају један део лима од другог. У зависностиод облика и положаја контуре по којој се врши одвајање лимова разликујемо операције : а)- одсецањем се сече лим на одређене припремке по отвореној контури б)-просецањем се изводе спољашње контуре на лимовима специјалним алатом - просекачем на механичким и хидрауличким пресама в)-пробијањем се изводе отвори или унутрашње контуре одговарајућим алатима - пробојцима на механичким и хидрауличким пресама
ОДСЕЦАЊЕ
ПРОСЕЦАЊЕ
ПРОБИЈАЊЕ
СПАЈАЊЕ МЕТАЛНИХ ДЕЛОВА
се користи за сложене конструкције, састављене од више делова. Разликујемо :
РАЗДВОЈИВИ СПОЈЕВИ
ЗАВРТЊИМА
стандардних димензија и облика, за чврсте склопове уз помоћ осигурача и контранавртки које спречавају одвртање састава
КЛИНОВИМА
за спајање зупчаника, ременица, ланчаника са вратилом
НЕРАЗДВОЈИВИ СПОЈЕВИ
ЗАВАРИВАЊЕМ
трајно спајање истородних метала, најчешће челика уз промену унутрашње структуре и то на следеће начине : електричним луком, електричним отпором и гасним заваривањем - аутогено
ЛЕМЉЕЊЕМ
спајање метала у чврстом стању помоћу додатног метала - лема ,којим се попуњавају зазори на споју, са великом тачношћу и без промене структуре
ЗАКИВАЊЕМ
користе се разни облици закивака : са пуном, шупљом, полуокруглом и упуштеном главом и од материјала истог као и саставни делови
ТЕРМИЧКА ОБРАДА
КАЉЕЊЕ
ЖАРЕЊЕ
ЦЕМЕНТАЦИЈА
ОТВРДЊАВАЊЕ ПОВРШИНСКОГ СЛОЈА