Поступак провере и оцењивања ученика

Тест је мерни инструмент састављен од низа задатака или проблема, систематски одабраних, помоћу којих се на објективан начин, на изазваном узорку понашања, испитују / мере способности, особине личности и знање појединца.Тестови знања су крактеристични по томе што су задаци исти за све ученике, и сви ученици су у истом положају, са истим полазним тачкама. Оцена не зависи од оцењивача , већ само од показаног знања ученика. Приликом израде теста знања , креатор теста мора узети у обзир многе факторе, а пре свега водити рачуна о врстама тестова. Врло је важно да тест не садржи само једну врсту тестовског задатка, јер сваки тип тестовског задатка врши проверу у одређеном опсегу. Тако имамо тестове отвореног и затвореног облика. Посебно је важно, да се тестови могу применити у електронском облику јер то даје велике предности у односу на класичне тестове. Они су једноставнији за израду, лако се преуређују, и јефтинији су ако се користе дуже времена. Повратна информација је брза и ефикасна, смањена је могућност грешке приликом оцењивања. Иначе, тестови знања , морају садржати више типова задатака, како би боље приказали знање ученика .

Тестовски задатак есејског облика је тип задатка који не би требало изостављати из стандардних тестова. Есејски задатак може бити са кратким и опширнијим одговором и могу се лако и брзо креирати. Скоро у потпуности одбацију могућност случајног тачног одговора, али је потребно посебно време за бодовање. Поузданост резултата исказаних бодовима је ниска.

Питања код којих се траже кратки одговори, захтевају да ученик напише кратак одговор на постављено питање. Обично почињу речима ко, шта, где, када, и како. Врло су лака за креирање, сманјују могућност случајног одговора на минимум, терају ученика да се сети тачног одговора, али их је теже оцењивати.Пример: Када се користи размера за увећање?..........................................................................

Есејска питања са дужимодговором омогућују ученику да прикаже опширан одговор у виду кратког извештаја - састава и да покаже степен познавања теме или пробелма. Ова питања су корисна за оцењивање јер се директно односе на исходе учења, а тиме и оцењују примену знања и креативности. Лако се креирају али се тешко оцењују, и потребно је одредити неке оквире који ће представљати величину усвојеног знања које је есејем приказано.Пример:Напишите кратак есеј (око 1000 речи) у коме ћете описати документе који су потребни приликом планирања и изградње неког објекта . Набројте све документе и објасните сваки од њих ............................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

Задатак алтернативног избора облика „тачно-нетачно“. Овај тип задатака се лако и брзо креира, брзо и објективно се бодују, испитују фактографско знање, али имају и низ недостатака као што је могућност случајног тачног одговора, висок степен погађања. Овај тип задатака ученике ставља у ситуацију да одаберу један од понуђених два одговора (50%). Могућност случајног погодка се отклања „казненим поеном“ односно бодовањем „+/- 1 бод“, тако да ће насумично одговарање на „срећу“ ученике довести у ситуацију да за погрешан одговор добију казнени бод. То ће их навести да размисле пре него што одговоре на дато питање. Пример: Ситуациони план шире околине црта се у размери 1: 100:• Тачно• Нетачно

Тестови затвореног типа , облика „вишеструки избор“, прилагодљиви и могу се употребити у широком делокругу образовања. Код овог типа тестовских задатака смањена је могућност случајног поготка одговора, и могу обухватити широк опсег градива и знања. Лако, брзо и објективно се бодују. Међутим, креирање ових тестова је мало теже и захтева веће знање и ангажовање креатора теста . Понуђени одговори су дати у следу , и то један тачан и неколико сличних нетачних , који су поређани различитим редоследом. Од ученика се тражи да одабере тачан одговор.Пример:Ситуациони план шире околине црта се у размери:• 1:10• 1:100• 1:1000• 1:1

Питања спаривања или упоређивања, од ученика траже да повеже једну групу информација са одговарајућом информацијом на другом делу. Слични су као и питања вишеструког избора. Ова питања се често користе да се дефиниције повежу са одговарајућим појмовима, проблеми са одговорима, ... Могу да обухвате велики број информација у једном питању али је важно да упутства буду пажљиво и јасно формулисана, што није лак задатак.Пример: Споји питање са тачним одговором:Ситуациони план шире околине црта се у размери :1:11:101:1001:1000

Питања допуњавања, тј., питања која ученик допуњује, односно довршава попуњавањем празнине односе се на одговоре који садрже једну или две речи које се уписују на предвиђено место. Она омогућују да се ученик присети тражених информација и могу да се користе означавањем дијаграма или слике. Такође могу да обухвате велики број информација. Пример:Ситуациони план шире околине црта се у размери ........................... , и као такав представља важан документ у грађевини.

Testovi su urađeni u elektronskom obliku, i sadrže neke od navedenih tipova testovskih zadataka.

1. Classtools kviz,Kviz iz "građevinarstva za 6 razred O Š” je takođe predviđen da prikaže nivo usvojenog znanja učenika .

2. Purpose Games,Kviz-test “ Racunarske mreže za 8 razred OŠ“ je predviđen da prikaže nivo usvojenog znanja učenika .

Евалуација е-учења/наставеTest znanja je kreiran sa tipovima kao zadaciuredjivanja, visestruki izbor – varijanta sa najboljim i najpotpunijim odgovorom i esejski zadatak sa kratkim odgovorom.

Наставниково оцењивање ученика је процес квантитативног рангирања приказаног знања ученика, и информативно-саветодавног облика. Своди се на процес давања повратне информације ученику о приказаном знању и његовом напредовању , при чему ученик постаје свестан свог знања, које се од стране наставника квантитативно вреднује (оцењује). Значи оцена је јавна и мора се образложити ученику.Овим видом оцењивања, ученик се информише о количини усвојеног знања (фидбеком од стране наставника) који се рангира по усвојеним критеријумима . Ученик добија савете како да унапреди тренутно знање,односно одржи постојеће. Наставник ће имати информацију колико су ученици постигли предвиђено, у ком степену и на који начин су усвојили садржаје , и даваће сугестије о додатним активностима које је потребно увести за унапређење наставе односно усклађивати наставу са наставним циљевима/исходима.Извештај треба да обухвати прецизне информације о знању, напредовању и да саветује ученика како да настави учење.

Међусобно кооперативно оцењивање ученика. Кроз искуство у свом раду, као наставник предметне наставе у ОШ, често сам се питао како мотивисати ученике да боље уче. Са првим оценама на почетку, приметио сам да оцена игра важну улогу у мотивацији ученика. Ученици су радознало чекали резултате свог рада, без обзира какав сам поступак провере и оцењивања применио. Међутим, приметио сам да ученици међусобно коментаришу оцене, пореде се и такмиче, односно вреднују нашу непристрастност и реалност. Код усменог испитивања се дешавало да нисам могао да уједначим критеријум, неком би питање било теже, а неком лакше. Зато сам одлучио да (поред мене) сви ученици анонимно оцењују своје другове док одговарају. Један ученик је у табели сумирао њихове оцене и израчунао просечну оцену. Њихова оцена је била нешто виша него оцена коју бих ја уписао ученицима. Док су се међусобно оцењивали, приметио сам да пажљивије прате шта њихови другови одговарају, често нестрпљиво желе да му/јој помогну. Како је испитивање одмицало , ученици су давали боље резултате и одговоре, тако да је њихово знање ишло узлазном путањом. Наравно, наградио сам њихову искреност (углавном) при оцењивању другова и узео у обзир приликом давања коначне оцене . Тада сам хтео да пресечем коментаре ученика на непристрасност оцена и избора питања, али читајући сада материјал о избору поступака за оцењивање сетио сам се ове ситуације у разреду. Могу додати да је кооперативно међусобно (вршњачко) оцењивање ученика процес увежбавања оцењивања и развоја критеријума за процену ефеката, ангажовања (уложеног труда) и предности и недостатака постигнућа вршњака. Ученици се концентришу и прате излагања вршњака, стичу знање и разумевање, мање се досађују, јачају мотивацију, чешће изражавају сопствене ставове (мишљења) у вези постигнућа и очекиваних исхода, такмиче се и теже бољем резултату, самооцењивањем јачају поверење у у процес оцењивања, ... Недостаци овог поступка,су релевантност и искреност самооцењивача, неједнаки критеријуми оцењивања код ученика, личне предрасуде и личне преференције између вршњака, итд.

Оцењивање групних пројеката (групних и/или тимскихактивности и радова, водећи рачуна да није свака група тим и не подлеже правилима тимског рада) захтева претходну помоћ наставника ученицима у развоју групе/тима и успостављању адекватне групне динамике. Групни рад (пројекат) подразумева да група ученика ради на задатку заједно. Тај заједнички рад захтева поступке планирања, истраживања, дискусије унутар групе при решавању проблема/изради задатка, као и групно презентовање решења.Могуће је оцењивати групну активност ученика ако су претходно обучавани какода делују у групама. Оцењивање групног рада ученика је неопходно у оквиру стручног образовања јер је у будућем професионалном деловању нужан тимски рад и реализација посла. Омогућава праћење саме изведбе, развоја идеје, развоја вештина.Критеријуми оцењивања рада ученика у групи: активност и укљученост члановатима, слагање чланова групе/тима, развијене и испољене вештине слушања чланова, коначни производ групне активности.

Samoocenjivanje je proces gde učenici prate, vrednuju i ocenjuju svoj rad u procesu učenja.Samoocenjivanje se ne odnosi samo na učenike, i nastavnici moraju pratiti i vrednovati svoj rad. Učenici moraju biti unapred upućeni u cilj samoocenjivanja kao i način i razlog ocenjivanja (šta se očekuje). Samoocenjivanjem će učenici steći veći nivo samoregulacije ponašanja preuzeće odgovornost za svoje učenje,tj. bolje i efikasnije će učiti. Procesom samoocenjivanja će težiti da iz samog procesa učenja izvuku najbolji i najekonomičniji način za usvajanje potrebnih znanja, i naravno stvoriće svoje kriterijume ocenjivanja. Učenik realnim prikazom svog znanja, samoocenjivanjem, preuzima punu odgovornost za svoju ličnost, i iz toga izvlači moguća rešenja i načine da bolje uči, ali najvažnije je to što će takav stav o sebi, realna slika svojih mogućnosti biti od velike važnosti kroz dalji život. Čovek koji nauči da samovrednuje svoje sposobnosti na jedan realan i istinit način, znaće kroz život da odredi svoje mogućnosti i želje će usklađivati sa tim mogućnostima. Naravno kao takav pre će prihvatiti dobar savet.Kada govorimo o bilo kom vidu ocenjivanja u školi, pa i samoocenjivanju, moramo naglasiti da je glavni cilj poboljšanje uspešnosti učenja. Samoocenjivanjem učenici moraju naučiti da koriste razum odgovorno, u smislu povećanja slobode i odgovornosti (Kant).Samoocenjivanjem, omogućava se učeniku uvid u sopstvenu delatnost i procenu vlastitog napredovanja,odnosno učenik sam sebi određuje ciljeve, prihvata ih kao nešto realno čime shvata i uči nove načine da prevaziđe nastali propust.Smatram da bi dobra kombinacija bila uporedno izvođenje samoocenjivanja i nastavnikovog ocenjivanja učenika. Poređenje rezultata oba ocenjivanja bi trebalo izvoditi uz komentare i predloge za poboljšanjem i učenja i samoocenjivanja od strane učenika

Портфолио оцењивање врши се на основу пажљиво репрезентованих и пажљиво изабраних радова ученика.Портфолио (е-портфолио) оцењивање, се остварује пратећи рад ученика одређени временски период (у одређеном делу наставног процеса), кроз више његових активности. Обзиром да се портфолио оцењивање изоди на основу пажљиво репрезентованих и пажљиво изабраних радова ученика, то је овај вид оцењивања уједно и самооцењивачки, јер ученик процењује и бира радове, са циљем да се сагледа најбољи радови ученика, радови који показују његове највеће могуће домете, напредак, или, одсуство напретка. У предмету ТИО-а и информатике, портфолио (е-портфолио) оцењивање је врло заступљено, јер програм ових предмета захтева континуирани и стални рад и дораде на пројектима. Пример овог вида оцењивања у предмету ТИО је приказан у практичном делу моделовања разних макета. Ученик ради пројекте , допуњује и дорађује, а најзад наставник оцењује целокупан период у којем је ученик извршавао своје обавезе. Исто је и код разних прорачуна, конструисања, односно израде и одржавања страница на интернету (е-портфолио). Пошто у предмету ТИО поред класичних тема постоји и информатички део, а све теме су узајамне и зависне од интернета и ICT , то значи да сакупљена "збирка " радова поред материјалних мора садржати и виртуелне радове подржане са ICT , и зато наслов ове теме гласи "портфолио (е-портфолио) оцењивање" Ученик је самосталан (уз могуће наставниково усмеравање) при избору радова од више могућих који су складиштени у неком простору или на диску (или комбиновано) у зависности од врсте радова. Мора постојати више радова, како би ученик могао одабрати. Такође сматрам да би портфолио оцењивање требало примењивати и усвим другим предметима, јер би тиме оцена била прецизнија и поузданија.