ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ МЕТАЛА

r

обухвата поступке и техничка средства у процесу производње како биметал добио облик и квалитет да може да задовољи одређене потребе. То је врлосложен процес обраде и представља читав низ усклађених радњи тзв. ток израде :1)- израда техничко-технолошке документације, најмањетехничког цртежа2)- избор најекoномичнијег технолошког поступка обраде 3)- избор одговарајућег материјала4)- избор одговарајућег алата ( резног, стезног,мерног, помоћног ), прибора и машина и других техничких средстава за рад5)- техничка припрема - мерење, обележавање,позиционирање као и мере заштите на раду, заштите радне и животне средине6)- обликовање предмета - процес производње одг.технолошким поступком7)- провера димензија и облика радног предмета иевентуална дорадаС обзиром на принцип обраде и како се изводи, разликујемо :а)- обраду метала скидањем струготине - резањеб)- обраду метала без скидања струготине

ОБРАДА МЕТАЛА СКИДАЊЕМ СТРУГОТИНЕ

r

односи се на резање метала клинастим сечивом различитогоблика које продире у радни предмет при чему се одваја део материјала -струготина. Ту спадају обраде :

СЕКАЧЕМ

r

основни принцип резања метала

ТЕСТЕРИСАЊЕ

r

ручно и машинско ( тракасте тестере и кружне-циркулари )

РУЧНО

МАШИНСКО

ТРАКАСТЕ ТЕСТЕРЕ

КРУЖНИ ЦИРКУЛАРИ

ТУРПИЈАЊЕ

r

најчешће ручно, али постоје и машине са турпијом

РУЧНО

МАШИНСКО

БУШЕЊЕ

r

ручно и машинско ; израда рупе или отвора где бургија врши обртно ( главно ) и праволинијско ( помоћно ) кретање а радни предмет мирује.

РУЧНО

МАШИНСКО

СТРУГАЊЕ

r

израда предмета цилиндричног облика искључиво на машинама тзв. струговима уз помоћ стругарских ножева различитог облика. Док предмет обраде ротира бројем обртаја n ( главно кретање ), ножеви се померају уздужно и попречно кораком s (помоћно кретање )

ГЛОДАЊЕ

r

израда радних предмета равних површина, жлебова, зупчаника и разних профила на глодалицама ( хоризонталне , вертикалне и универзалне ). Алат ( глодач са више сечива ) обавља обртно и праволинијско кретање ( главно ) а стегнути предмет се постепено помера попречно праволинијски или кружно кораком s (помоћно )

ХОРИЗОНТАЛНЕ

ВЕРТИКАЛНЕ

УНИВЕРЗАЛНЕ

РЕНДИСАЊЕ

r

обликовање радних предмета равних површина, жлебова и разних профила на рендисаљкама са алатом сличним стругарским ножевима. Код дугоходне (уздужне ) рендисаљке праволинијско кретање (главно ) врши стегнути предмет а алат се помера после сваког хода (напред и назад ). Обрнут је принцип рада код краткоходне (попречне ) рендисаљке : праволинијско кретање (главно ) врши алат док стегнути предмет мирује, а затим се предмет помера (после сваког хода алата напред и назад ) попречно праволинијски кораком s (помоћно )

ДУГОХОДНЕ

КРАТКОХОДНЕ

БРУШЕЊЕ

r

изводи се у завршној финој доради равних, цилиндричних и профилисаних површина на машинама - брусилицама са алатом - брусним тоцилима

ИЗРАДА НАВОЈА

r

а) спољашњег и б) унутрашњег -  ручна ( урезница и нарезница ) и - машинска ( и на стругу ! )

СПОЉАШЊЕГ

УНУТРАШЊЕГ

РУЧНА

УРЕЗНИЦА

НАРЕЗНИЦА

МАШИНСКА

r

на стругу

ОБРАДА МЕТАЛА БЕЗ СКИДАЊА СТРУГОТИНЕ

r

се користи за израду полупроизвода који се касније могу обрађивати резањем. При томе се не ствара струготина, већ се мења облик радног предмета или унутрашња структура материјала ( термичка обрада ).

ЛИВЕЊЕ

r

је поступак при коме се добија одливак ливењем течног метала у калупу. Пружа могућност израде и врло компликованих облика производа који се не могу добити другим поступцима или су веома скупи. За ливење је потребно израдити калуп који у потпуности одговара облику одливка.

ДЕФОРМИСАЊЕ

r

се заснива на особини ковности- способности метала да трајно ( пластично) промени облик и величину под дејством спољашњих сила и / или температуре. Знатна је уштеда на материјалу, повећава се производност машина, краће је време израде, побољшавају се неке механичке особине ( чврстоћа, тврдоћа, еластичност и жилавост ). У зависности од облика радног предмета, машине и алата, постоји :

КОВАЊЕ

r

ударима чекића или пресе обрадак се сабија - деформише. Имамо :        а)- слободно ковање где се обрадак загреје до одр. °С ковања а онда преноси на наковањ и удара ручним алатом или машинским маљем,  пресом, чиме се деформише заузимајући неки слободан простор        б)- ковање у калупима, где је облик откивка одређен обликом калупа

ИЗВЛАЧЕЊЕ

r

израђују се делови од равног комада лима кружног или неког  другог облика при серијској или масовној производњи и то : - кружни, - кутијасти и - профилисани.

ИСТИСКИВАЊЕ

r

израђују се шупља / пуна кружна тела и сложенијег облика. Припремак  се поставља у доњи део алата, затим се истискује кроз отвор у алату под притиском горњег дела алата и на крају избацује.

ВАЉАЊЕ

r

два обртна ваљка увлаче материјал и сабијају га притиском, при чему смањују попречни пресек и ојачавају материјал, те се онда жари.

САВИЈАЊЕ

r

јавља се локална деформација при чему се спољашња влакна истежу, унутрашња сабијају а дуж осе остају неутрална. Разликујемо:       а) фазонско савијање за израду делова разних облика ручним алатима и стегама или машинским пресама са сложенијим алатима за савијање       б) кружно савијање на машинама за савијање са ваљцима

ОДВАЈАЊЕ

r

ножеви секу и смицањем одвајају један део лима од другог. У зависностиод облика и положаја контуре по којој се врши одвајање лимова разликујемо операције :       а)- одсецањем се сече лим на одређене припремке по отвореној контури       б)-просецањем се изводе спољашње контуре на лимовима специјалним алатом - просекачем на механичким и хидрауличким пресама       в)-пробијањем се изводе отвори или унутрашње контуре одговарајућим алатима - пробојцима на механичким и хидрауличким пресама

ОДСЕЦАЊЕ

ПРОСЕЦАЊЕ

ПРОБИЈАЊЕ

СПАЈАЊЕ МЕТАЛНИХ ДЕЛОВА

r

се користи за сложене конструкције, састављене од више делова. Разликујемо :

РАЗДВОЈИВИ СПОЈЕВИ

ЗАВРТЊИМА

r

стандардних димензија и облика, за чврсте склопове уз помоћ осигурача и контранавртки које спречавају одвртање састава

КЛИНОВИМА

r

за спајање зупчаника, ременица, ланчаника са вратилом

НЕРАЗДВОЈИВИ СПОЈЕВИ

ЗАВАРИВАЊЕМ

r

трајно спајање истородних метала, најчешће челика уз промену унутрашње структуре и то на следеће начине : електричним луком, електричним отпором и гасним заваривањем - аутогено

ЛЕМЉЕЊЕМ

r

спајање метала у чврстом стању помоћу додатног метала - лема ,којим се попуњавају зазори на споју, са великом тачношћу и без промене структуре

ЗАКИВАЊЕМ

r

користе се разни облици закивака : са пуном, шупљом, полуокруглом и упуштеном главом и од материјала истог као и саставни делови

ТЕРМИЧКА ОБРАДА

КАЉЕЊЕ

ЖАРЕЊЕ

ЦЕМЕНТАЦИЈА

ОТВРДЊАВАЊЕ ПОВРШИНСКОГ СЛОЈА