przez Vladimir Subotic 2 lat temu
776
Sada_207_2018
przez Vladimir Subotic 2 lat temu
776
Więcej takich
ОШ „Свети Сава“ налази се у Чачку, у приградском насељу Атеница, у улици Др Драгише Мишовића бр. 245. У близини је предшколска установа „Колибри“ са којом школа има одличну сарадњу. Већина предшколаца из ове установе се уписује у нашу школу.
Школу похађају ученици са територије која обухвата три месне зеједнице: Атеницу, Кулиновце и Свети Сава. Приградски положај, углавном ниска градња породичних кућа и специфична социјална структура становништва, дају посебан печат нашој школи.
Историјат школе
Одлуком Министарства за просвету и културу Србије, 19. октобра 1895. почела је са радом четворорезредна школа у Атеници и Кулиновцима, која је касније прерасла у осморазредну школу. Од 1967. године добија име ОШ „7. октобар“, у част прве топовске гранате испаљене на немачке бункере. Тај назив је носила до 2003. године, а од тада носи назив ОШ „Свети Сава“.
У складу са развојем насеља јављали су се просторни проблеми у школи, па је она била велико градилиште више пута. У периоду од 1964-1967. године изграђена су три павиљона са по две учионице и просторијом за наставна средства. Даља доградња школског простора изводи се у периоду од 1974-1976. године изградњом централне школске зграде са канцеларијама, холом и осам учионица. Фискултурна сала изграђена је за две године и то од 1980-1982. године. Нова акција дограђивања спрата на централној згради са 5 нових учионица, површине 420 м2 започета је 1996. године а завршена 2000. године.
Због неадекватних услова за извођење наставе у павиљонима и њихове оронулости донета је одлука о изградњи нове школе за млађе разреде. У току 2006. године почела је изградња анекса школе са 16 учионица и пратећим простором. Поред 16 учионица објекат има на располагању малу фискултурну салу, наставничку канцеларију, стоматолошку ординацију, канцеларију за административног радника, и мултимедијалну учионицу.
Наша школа 116 година приноси дар свом крају, младост и таленат, и светлосним нитима знања обасјава и богати културну трпезу свог града. Она тка путеве којима пролазе генерације носећи у својим рукома светове науке, уметности и креативног духа.
Путовође, учитељи, наставници, стручни сарадници, као и путници, ђаци, исписују на географској карти успехе на многим такмичењим?. Доносе медаље и дипломе које су подстрек многима да се боре, да заузму њихова места. Тако се коло даровитости и стваралачког духа непрекидно окреаће и шири.
Светосавски дух у срцу сваког појединца рађа се уласком у пространо школско двориште и никад се не гаси. Празник за очи, инспирација за ђаке, понос за град, уживање за госте - ОШ „Свети Сава“. Ове реачи својом мелодијом незаборава привлаче бивше ђаке који јој долазе у походе доносећи своја знања, искуства, али и имања која доприносе осавремењивању наставе.
Прича о Светом Сави се шири, круг пријатеља је све већи, а наша врата су отворена за све добронамернике.
Ослањање на традицију, часно повезивање са младошћу осмишљава и богати свакодневицу школе у којој се негује лепоту речи, трага за бескрајним путевима науке, гледа у звезде као космички феномен, поетски симбол или тежњу ка висинама.
C#
(
C sharp, изговор: /sē shärp/), повишено це или цис, један је од млађих
. Настао је
. године као саставни део
развојног окружења
1.0. На челу тима који се бавио развојем C#-а био је
. C# подржава више парадигми (
,
,
,
) као и већина модерних виших програмских језика (
,
итд). Језик је опште примене и намењен је изради апликација за
платформу.
Јануара 1999. године, Андерс Хејлсберг основао је тим за израду новог програмског језика који се у почетку звао Кул (eng. "
Object Oriented Language"), идејно замишљен као програмски језик C, али објектно оријентисан.[2]
је хтео да сачува првобитно име, али је због заштитног знака одустао.
У јулу 2000. године окружење
представљено је на Конференцији професионалних програмера (eng.
Professional Developers Conference
), језик је преименован у C#, а библиотеке и
пренесене у C#. C# представља наследника
и
језика, добио је име шарп, инспирисано музичком нотацијом и значи да се написана нота изводи за пола корака више. Фајлови писани у овом језику имају екстензију .cs.
Хејлсберг је главни дизајнер C#-а у Мајкрософту, а раније је радио и на дизајну
,
и
. У многим интервјуима и техничким документима он је навео[тражи се извор
] да су управо недостаци других програмских језика (нпр.
,
,
и
) довели до стварања C#.
, који је 1994. креирао програмски језик
, и
, суоснивач
(енгл.
) назвали су C# имитацијом Јаве. Тачније, Џејмс Гослинг је изјавио како је C# као Јава којој су искључене сигурност, продуктивност и безбедност. [3]
и
(аутори књига о C++-y) навели су у свом блогу да су "Јава и C# готово идентични
. Досадно понављање без иновација."[5]
"Тешко да ће неко тврдити да су Јава и C# језици који су променили начин на који пишемо програме", као и да је "C# много тога позајмио од Јаве и обрнуто. Сада када C# подржава боксинг и анбоксинг, имамо особине веома сличне Јави." [6]
У јулу 2000. Хејлсберг је рекао да C# није "Јавин клон" и да је по дизајну ближи C++.[7]
Од издања C# 2.0 у новембру 2005 , језици C# и Јава почињу да се развијају у различитим правцима, а сличности је све мање. Једна од битних разлика јесте додавање
у оба језика са веома различитом имплементацијом. C# користи генеричке објекте прве класе (енгл.
) који се могу користити као и свака друга класа. [8]
Осим тога, C# је додао неколико главних карактеристика по којима би се у великој мери одвајао од других програмских језика и приближио функционалном стилу. Значајне карактеристике су: подржавање
, методе проширења и
. Ове карактеристике омогућавају C# програмерима да користе технике функционалног програмирања и примењују их кад год је то могуће. Линк (енгл.
) екстензије и функционални увоз (eng. functional import) омогућују програмеру да пише мање кода који се често понавља и користи (нпр. код
, раздвајање
) фајла, претраживање података итд. стављајући акценат на програмерску логику како би се побољшала читљивост и одрживост.[9]
C# је имао и своју маскоту која се звала Енди (енгл. Andy), по Андерсу Хејлсбергу. Пензионисана је у јануару 2004. године.
JavaScript je skriptni programski jezik koji se prvenstveno koristi za definisanje funkcionalnosti web stranica na klijentskoj strani.
Dinamičan, slabo tipiziran jezik, sa skromnom podrškom za objektno orijentirano programiranje, on zapravo predstavlja implementaciju standarda ECMAscipt-a. Iako je prvobitna ideja bila da JavaScript liči na Javu, on ne sadrži nijedan ključni element Jave, osim onih koje su oba naslijedili iz C-a.
Jezik je najpoznatiji po programiranju klijentske funkcionalnosti web-stranica, ali se može koristiti i kao skriptni jezik za pristup objektima u drugim aplikacijama. Jezik se prvo zvao LiveScript, ali je ime promenjeno u JavaScript, zbog marketinškog dogovora između kompanija Netscape i Sun. Ključni elementi dizajna Javascripta su naslijeđeni iz programskog jezika
.
CSS (engl. Cascading Style Sheets) je jezik formatiranja pomoću kog se definiše izgled elemenata veb-stranice. Prvobitno, HTML
je služio da definiše kompletan izgled, strukturu i sadržaj veb-stranice, ali je od verzije 4.0 HTML-a uveden CSS koji bi definisao konkretan izgled, dok je HTML ostao u funkciji definisanja strukture i sadržaja.
CSS je u određenoj formi postojao još u začecima
SGML-a 1970ih godina.Kako je HTML postajao komplikovaniji, davao je sve više mogućnosti za definiciju izgleda elemenata, ali je istovremeno postajao nečitljiviji i teži za održavanje. Različiti brauzeri su prikazivali dokumente na različite načine, i postojala je potreba za dosljednom tehnikom definisanja prikaza elemenata na stranici.
Da bi se ovo postiglo, devet različitih metoda je predloženo na zvaničnom forumu W3C-a. Od devet, dvije metode su izabrane kao temelj onoga što je kasnije postalo CSS: CHSS (engl. Cascading HTML Style Sheets) i SSP (engl, Stream-based Style Sheet Proposal). Prvo je Hakon Vium Li (koji je sada šef tehničke službe kompanije Opera) predložio CHSS u oktobru 1994, jezik koji je imao dosta sličnosti sa današnjim CSS-om. Bert Bos je radio na brauzeru po nazivu Argo, koji je imao sopstveni način definisanja stilova, SSP. Li i Bos su radili zajedno da bi osnovali CSS standard (slovo H je izbačeno iz skraćenice CHSS jer se CSS mogao odnositi i na druge jezike pored HTML-a). Za razliku od postojećih jezika poput DSSSL-a i FOSI-a, CSS je dozvoljavao da više opisa utiče na dokument, tj. jedna definicija stilova je mogla naslijediti osobine od druge.
Lijev prijedlog je postavljen na konferenciji "Veb mozaik" u Čikagu1994. godine, i ponovo sa Bosovim prijedlogom 1995. Otprilike u ovo vrijeme je osnovan W3C, koji je preuzeo funkciju razvoja CSS-a. Do kraja 1996, CSS je bio spreman da se objavi kao standard, i CSS1 je objavljen u decembru. Razvoj HTML-a, CSS-a i DOM -a se odvijao u jednoj istoj grupi, HTML Editorial Review Board (ERB). Početkom 1997. grupa ERB se podijelila na tri radne grupe: radna grupa za HTML, kojom je upravljao Den Konoli iz W3C-a, radna grupa za DOM, kojom je upravljao Loren Vud iz kompanije Softkvod, i radna grupa za CSS, kojom je upravljao Kris Lili iz W3C a.
Radna grupa za CSS je počela da radi na problemima koji nisu bili obuhvaćeni CSS-om verzije 1, koji se tako razvio u CSS2,
4. novembra 1997; objavljen je kao zvanična verzija 12. maja 1998. CSS3, čiji je razvoj započet 1998. se još uvijek razvija.
HTML, skraćenica od HiperTekt Markup Language, je standardizovan jezik koji se koristi pri strukturiranju tekstova, medija i ugrađenih objekata u veb stranici i elektronskoj pošti. Kao modifikovan i pojednostavljenu verziju SGML jezika, HTML standarizuje i održava Vorld Vide Veb Consortium (V3C).
Ova veb stranica, kao i mnoge druge, potpuno ili djelomično označeni HTML jezik. Iako se HTML znakovi (oznake) često nazivaju kodom, tehnički HTML nije kod kompjutera kod instruktora koji od računara traže da izvrše određenu operaciju. Svrha HTML znak je da se struktura dokumenta "označi" tako da bi korisnikov agent (korisnički agent), tj. Internet pretraživač je mogao da prepozna strukturu dokumenta i ispravno je pregledao internet pretraživač koji korisnik koristi.
Za dodatno modifikovanje veb stranica, uradite sada CSS ili Cascading Stile Sheets za izgled i položaj prezentacije Skriptni jezici (Javascript, VBScript) za omogućavanje dinamičnosti i interaktivnosti na veb prezentacijama, DOM ili Document Object Model, koji označava vezu između skripte i elementa na stranici Gornji dodaci, u paketu sa HTML jezikom, ponekad se nazivaju DHTML ili Dinamični HTML.
Pored HTML-a, na internetu danas postoje jezici koji se koriste za korisnikove agente koji podržavaju HTML koji će zavisiti od toga što je korisnik tražio. Kod se u tom slučaju izvršava na službenoj osnovi i HTML koji je zadužen za korisnike. Neki od ovih jezika su: ASP (Active Server Pages) i PHP (Hipertekt Preprocessor).
C (ce; eng. si) je programski jezik, koji spada u grupu, tzv. kompajliranih jezika (eng. Compiled Language). Mnogo kompjuterskih profesionalaca smatra ga najboljim programskim jezikom. Evo i razloga, zašto:
Kao što ove mogućnosti pokazuju, C je odličan izbor.
Mašinsko-saobraćajna škola u Čačku je srednja stručna škola koja budućim učenicima nudi mogućnost upisa na neki od smerova iz 4 područja rada: mašinstvo i obrada metala, saobraćaj, elektrotehnika, kultura, umetnost i javno informisanje. Učenici se u ovim područjima pripremaju i osposobljavaju za razne obrazovne profile u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju. Pored redovnog školovanja, moguće je i vanredno školovanje, kao i prekvalifikacija, dokvalifikacija i specijalizacija.
U školi trenutno radi 98 nastavnika, dok vannastavno osoblje čini 29 zaposlenih. Škola na svom zemljištu ima 4 objekta u kojima se nalazi: 10 učionica za opštu upotrebu, 5 učionica za stručne predmete u oblasti mašinstva, 3 učionice za stručne predmete saobraćajne struke, specijalizovana učionica za informacione tehnologije, kabinet za versku nastavu, 2 kabineta za računarstvo i informatiku, 2 kabineta za kompjutersku grafiku i modeliranje, 4 kabineta za mašinsku praksu, biblioteka, fiskulturna sala, i 4 prostorije za magacinski prostor.
Od vannastavnih aktivnosti najpopularnije su sekcije: dramska, literarna,novinarska, filološka, umetničko-dekorativna, mašinska, informatička, ekološka, psihološka, saobraćajna, recitatorska i sportske sekcije.
Saobracaj
Vozac motornih vozila (3 godine)
Mašinstvo i obrada metala
Bravar (3 godine)
Autolimar (3 godine)
Automehaničar (3 godine)
Tehničar za robotiku (4 godine)
Operater mašinske obrade (3 godine)
Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje (4 godine)
Tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina (4 godine)
Umetnost
Klesar (4 godine)
Drvorezba (4 godine)
Konzervator kulturnih dobara (4 godine)
Tekstilstvo i kožarstvo
Modni krojac (3 godine)
Elektrotehnika
Tehnnicar mehatronike (4 godine)
Regulisanje saobracaja
Bezbednost saobracaja
Organizacija prevoza
Obuka za B kategoriju
Preduzetnicki
Inzenjerski
Diploma
Programski jezici
jQuery
Kothlin
AJAX
MySQL
Java
C++
PHP
Aplikacje
MS OFFICE
GIMP
PREZI
FLOWGORITHAM
MATLAB
RAPTOR
LARP
